Razgovor s povodom Sadija Hodžić:PRIMER BIBLIOTEKE DOBRE PRAKSE U SRBIJI

  08 januar 2020

Ako pogledamo pokazatelje kojima se prati ispunjenje standarda prema Zakonu o bibliotečko informacionoj delatnosti, a koje propisuje Narodna biblioteka Srbije i koji bliže definišu segmente rada javnih biblioteka, Biblioteka “Vuk Karadžić” je među malobrojnim koje uvek ispune propisane standarde, a u mnogima često bude daleko iznad proseka. A zašto je “biblioteka budućnosti”?

Čak i pre nastanka knjiga sa povezom, postojale su biblioteke. Prve biblioteke nastale su još u Vavilonskom carstvu i starom Egiptu. To su bili jedinstveni hramovi znanja, koji su, osim za čuvanje ispisanih pločica od gline i svitaka od papirusa, predstavljali svojevrsne centre kulture, obrazovanja i učenja. O značaju biblioteka u antičkom svetu, najbolje govori spis starogrčkog istoričara Diodora koji opisuje biblioteku u gradu Tebi. Iznad vrata biblioteke stajao je natpis „Mesto za isceljenje duše“. Najstarija biblioteka na svetu nalazi se u Perizu. Počela je sa radom 1368.godine u Luvru. Najveća je Američka kongresna biblioteka.

Ovakav uvod nije pretenciozan jer je prijepoljska Biblioteka mesto gde se saznaje, mesto gde se traga, mesto koje je uvek imalo svoje pasionirane posetioce, koje uvek stiče nove ljubitelje ne samo knjiga i čitanja, već i one koji traže “mesto za isceljenje duše”. Uvek otvorena za sve, ni malo konzervativna, već na protiv, veoma dinamična, spremna da prati sva tehnološka dostignuća, da okuplja ljude i ideje, to je Biblioteka “Vuk Karadžić”. Programi, unapređenje rada, raznovrsnost, savremeni prostor koji pleni optimizmom, preporučuju ovo mesto ali i bude znatiželju jer motivacije za rad očigledno ima na pretek. Sadija Hodžić je direktorica ove ustanove za primer u drugom mandatu. Na čemu se temelji vizija Biblioteke, pitamo na početku razgovora?

- Svoju viziju Biblioteka temelji na zadacima javnih biblioteka, odnosno daljem razvoju ustanove kao ključnog kulturnog, informativnog i obrazovnog servera lokalne zajednice. Uprkos svim izazovima i problemima sa kojima se danas biblioteke susreću, uspevamo da je sačuvamo čak i unapredimo i dalje učinimo dostupnim bibliotečku delatnost za oko 4500 korisnika.

Broj je svakako respektabilan za jednu sredinu kakva je prijepoljska, odnosno za vreme koje je okrenuto više internetskim servisiranjem podataka, a menje temeljnim istraživanjima. To samo potvrđuje tezu da su biblioteke neophodne. Prijepoljska, očigledno, odgovara zahtevima savremenih čitalaca.

- Naša Biblioteka raspolaže bogatim fondom koji trenutno ima oko 127. 000 bibliotečkih jedinica. Kompletan fond je u elektronskoj bazi, a pozajmica je elektronska na svim odeljenjima.Trudimo se da odgovorimo potrebama i zahtevima prvenstveno aktivnih čitalaca ali i svih građana. Svake godine prinovimo od 4000 do 5000 bibliotečkih jedinica, iako su sada procedure oko nabavki knjiga veoma složen proces jer podležemo Zakonu o javnim nabavkama. Takođe pratimo izdanja na bosanskom jeziku i trudimo se da svake godine prinovimo značajna i aktuelna izdanja iz beletristike za decu i odrasle, lektire za osnovnu školu, knjige iz oblasti lingvistike, društvenih nauka i istorije. Zastupljena je i strana knjiga ( na hrvatskom, engleskom i nemačkom jeziku). Naš fond je posebno bogat i aktuelan kada je u pitanju stručna knjiga. Ako pogledamo pokazatelje kojima se prati ispunjenje standarda prema Zakonu o bibliotečko informacionoj delatnosti, a koje propisuje Narodna biblioteka Srbije, koji bliže definišu segmente rada javnih biblioteka i koje veoma mali broj biblioteka može da ispuni, Biblioteka “Vuk Karadžić” uvek ispuni propisane standard, a u mnogima često bude daleko iznad proseka.

Ipak, postoji nešto sa čime se godinama ova ustanova suočava, a pomaka nema, odnosno, moglo bi se reći i da se problem usložnjava. To je nedostatak prostora. Prostor ne ispunjava standard, zar ne?

- Jedino kada je u pitanju prostor biblioteke, to ne zadovoljava propisane kriterijume jer smo sa našim kapacitetima odavno prevazišli prostor u koji je sada smeštena.

Bili ste prinuđeni da improvizujete, da pravite ormare u hodnicima Doma kulture.

-Baš tako. Ali i to je rešenje privremeno i ograničeno. Tu smo smestili arhivsku građu. Nama je neophodan prostor kako bi i dalje pratili standard u ovoj delatnosti. Mi nemamo čitaonicu, odnosno nemamo čitaonicu koja je odvojena, koja služi nameni, koja omogućava sve uslove kakve čitaonica treba da zadovolji.

Mnoge usluge su još uvek besplatne za određene kategorije korisnika?

- Većina usluga je i dalje beplatna ili sa odrđenim pogodnostima. Sve usluge u ograncima u Brodarevu, Infobus, kao i za mnoge kategorije stanovništva i to: penzionere, nezaposlene sa evidnecije NSZ, korisnike usluga Centra za socijalni rad, predškolce, učenike prvog razreda osnovne škole , radnike institucija kulture.

Biblioteka nudi mnogo sadržaja koji nisu vezani samo za osnovnu, da kažemo, klasičnu delatnost. Izdvojite neke.

-Biblioteka nudi i veoma bogat i raznovrstan kulturni program. Književne večeri, obuke, tribune, edukativne radionice, obeležavamo sve važne datume. Mogu slobodno reći da je Biblioteka sa ovakvim pokazateljima i programskim aktivnostima daleko ispred svih biblioteka u Zlatiborskom okrugu, a i šire. Često se uzima kao primer biblioteke dobre prakse u Srbiji. I ove godine Biblioteka je uspešno realizovala projektne aktivnosti započete u prošloj godini. To su: Limska književna regata, Hortikulturne elektronske biblioteke. Članica je mreže koju čini 48 biblioteka Srbije i građanima obezbeđuje pristup publikacijama i informacijama o Evropskoj uniji.

Naglasila sam otvorenost za saradnju, što omogućava upoznavanje sa iskustvima drugih ali i predstavljanje sopstvenog, već dugo, uzornog rada ove ustanove i njenih zapsolenih.

-Upravo tako. Učestvujemo na mnogim međunarodnim skupovima i konferencijama i sa stručnim tematskim radom predstavljamo našu Biblioteku. Ove godine smo učestvovali na Međunarodnom festivalu Bibliobusa u Kladovu, gde smo predstavili našu pokretnu biblioteku Infobus. Bili smo na stručnim skupovima u Kraljevu, Novom Pazaru, Pljevljima, a pre nekoliko dana na Međunarodnoj konferenciji predstavljen je naš punkt “Čair” koji je ogranak pokretne biblioteke Infobus pri Odeljenju psihijatrije Opšte bolnice. Biblioteka organizuje stručne tematske okrugle stolove međunarodnog karaktera koji svake godine okuplja bibliotekare koji se bave zavičajnim fondom iz različitih krajeva Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i tako afirmišemo i činimo dostupnim bogat fond zavičajne građe naše opštine. Uspostavili smo saradnju sa Gazi Husrev- begovom bibliotekom iz Sarajeva i kroz tri izvrsne prezentacije u Biblioteci „Vuk Karadžić“ predstavljena je ta najveća biblioteka Bosne i Hercegovine, u kojoj je pohranjeno pisano kulturno blago ove države čija starost doseže hiljadu godina unazad. 

Pošto već godinama sarađujem sa Bibliotekom u programima namenjenim najmlađim, znam da je ova ustanova veoma angažovana i da posebnu pažnju poklanja kvalitetu baš ovih programa.

- Biblioteka posebnu pažnju posvećuje nabavci dečje književnosti i programima koje organizujemo, jer uvek imamo na umu da je stvarati i pisati za decu veoma odgovoran posao. Naši najaktivniji i najbrojniji korisnici, kojih ima oko 2000, su upravo učenici osnovnih škola.

Već 10 godina Biblioteka izdaje list za decu i roditelje„Žurnalac“ u okviru Male škole novinarstva „Žur za žurnalce“, koju vodite upravo Vi kao dugogodišnji novinar. Želja nam je da sve tekstove objedinimo u vrednu publikaciju za decu i tako dugogodišnje stvaralaštvo polaznika Male škole novinarstva sačuvamo za nove generacije.

Na Dečijem odeljenju obeleženi su svi značajni datumi, ekološke radionice, smotra recitatora, odnosno u proseko preko 30 programa godišnje i radionica realizujemo za decu iz vrtića i osnovnih škola.

Sadržaja i projekata ima mnogo, ali zamoliću Vas da nam istaknete one koji su zaista ovu ustanovu učinili reprezentativnom.

- Posebno se ponosimo projektom koji smo realizovali krajem 2017.godine “Kultura za Evropu, Evropa za kulturu” po programu prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore, koji je finansirala Evropska unija i proglašen je za jedan od najuspešnije realizovanih projekata. Imala sam čast da projekat predstavim na Međunarodnoj konferenciji u okviru programa prekogranične saradnje u Podgorici u maju ove godine, kao primer dobre prakse, realizovanih aktivnosti.

Nastavljano je digitalizovanje građe iz Zavičajnog fonda. U 2019.godini prioritet je dat digitalizovanju periodike, prvenstveno Lista “Polimlje”. Digitalna biblioteka je prvi projekat ove vrste u Prijepolju, koji nastoji da korišćenjem interneta i modernih tehnologija omogući najširoj javnosti uvid u deo kulturne i naučne baštine ovog kraja. Do sada je postavljeno oko 50000 skenova na sajt digitalne biblioteke. Nabavkom servera za skladištenje digitalizovane građe, znatno smo unapredili proces digitalizacije i sigurnost digitalizovanog materijala. Urađen je novi sajt biblioteke, u skladu sa dinamičnim promenama informacionih tehnologija.

Planovi su svakako vezani za nastavak digitalizacije ali i ?

-Digitalna biblioteka zavičaja je skup i zahtevan proces ali nastavićemo sa tim poslom prema međunarodnim standardima kako bi građanima koji žive u bilo kom delu sveta, bio dostupan fond zavičajne biblioteke preko našeg sajta. U planu je digitalizovanje audio građe magnetofonskih traka Radio „Polimlja“, kao i opremanje prostora za Legat pokojnog akademika Petra Vlahovića.

Kako bi ste u nekoliko rečenica zaokružili priču o Biblioteci “Vuk Karadžić”?

-Biblioteka svoj rad zasniva na poštovanju tradicije i trajnih vrednosti, a u skladu sa zahtevima nove generacije korisnika i aktuelnog vremena. U Biblioteci je 11 zaposlenih, a 10 radnika je sa položenim stručnim zvanjima u bibliotečkoj oblasti.

To je ključ uspeha ove ustanove, jer biblioteku, pre svega, čine ljudi. Bibliotekar mora stalno da se edukuje i prati savremene trendove u bibliotekarstvu. Prijepoljska Biblioteka zato predstavlja primer biblioteke budućnosti, ne samo zbog toga što koristi savremene tehnološke alate, nego i zato što podstiče kreativni razvoj zajednice na svim relevantnim poljima. Primer je dobre prakse, dobre organizacije rada i maksimalne posvećenosti poslu.

Biblioteka će i dalje nastojati da zadovolji potrebe za sticanjem znanja iz raznih sfera interesovanja svih stanovnika opštine Prijepolja, pa ih ovim putem pozivamo da koriste svoju biblioteku i njene knjige, časopise, besplatan pristup internetu, stručne pomoći, informacije i učestvuju u aktivnostima i programima koje ova institucija realizuje upravo za njih.

Jer ako želiš da saznaš sve o jednoj biblioteci, pitaj njene čitaoce . Oni su stvarna, živa biblioteka. Oni su knjige koje su pročitali i koje čitaju. Oni su sigurno njeni najtačniji, dnevni,nedeljni, mesečni i godišnji izveštaji o radu.

Indira Hadžagić

 

 

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

mart 2020
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4645314
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2390
6269
3056
144465
136178
4645314

Vaš IP: 3.223.3.101
2020-03-30 12:08