Na današnji dan: ČEGA IMA LJUDSKOG U PATNJI?

  12 februar 2021

To je onaj pesnik koji je napisao:”I sada peva pripitomljeni pakao”.

A Branko Miljković živeo je 27 godina. Kažu da je “najuzbudljivija ali i najkontroverznija pesma bio on sam”. Svestan svog dara, često je bivao ohol i superiorno nametljiv, katkad neprijatan čak i onima koji su ga voleli i cenili.
“Svet se deli na one koji su zapevali i na one koji su ostali robovi”.
Nestao je u noći između 11. i 12. februara.
“Nestajem, bdijem, postajem glas i vreme, prazan talas bez uspomena. Nekoga sveta teške sene pale”.
Na početku, već su ga ondašnji autoriteti (Oskar Davičo) procenili kao “strašnog klinca”. Ali klinac je bio depresivan i opsednut smrću. (“Neka me nedostojnog vetar obavije”). Sve je radio vatreno, otuda “pohvala vatri”: “Ona nema nikoga osim sunca i mene. Ništa nije izgubljeno u vatri, samo je sažeto”.
U stvari, imao je crnohumornu gorčinu. Prema svemu. I prema sebi: “Upamati taj pad u život ko dokaz tvom žaru...”.
Princ pesnika, kako su ga posle zvali, pisali su da je “sagoreo brzo”. A on napisao:
“Kad mastilo sazri u krv svi će znati da je isto pevati i umirati”. Drama je bila u njemu. Govorio je da “piše iz straha”. Znao je i napisao sam sebi epitaf stihom “Ubi me prejaka reč”. Pisao je prijateljima:”Ja sam onaj koji se igrao vatrom i sagoreo”. Ta, sam je znao da “smrt svoju u glavi nosim” . Ali znao je i da je “stvaran cvet čija odsutnost miriše, a cveta odavno već nema. Miris je vreme koje je posedovao cvet”.
Ima nečeg nemilosrdnog u tom stihu što se lako pamti:”Ako smo pali, bili smo padu skloni”.
Posle su ga recitovali. Srednjoškolci su šaptali”Uzalud je budim”. Da li su razumeli zašto je rekao:”Moja ljubav puna drugih...”.
Ali “ljubav nikad nije završena”. Pitao je:”Čega ima ljudskog u patnji”?
On je mogao napisati,vatren i isključiv:” Mudrosti, jači će prvi posustati. I evo sada peva pripitomljeni pakao”. Kako je do toga došlo? Ja znam. To je zato što je “sanjajući prespavao praznike” i zato što je “za prijatelje proglasio hulje” …

Valja se zapitati da li je zaista srećan onaj koji svoju pesmu “ne plati glavom”.
Branko Miljković, pesnik. Mračan i svetao, rekli bi književni kritičari, “Kao sunce noći”.
A on rekao: “Cvet dovoljno smeo da miriše na praznom mestu. I u uspomeni”.

Bila je 1961. kada je umro pesnik.

“Ljubavi moja mrtva, a ipak živa. O, sve što prođe, večnost jedna biva”.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2021
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6521694
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3446
13002
31465
97677
192867
6521694

Vaš IP: 3.235.41.241
2021-04-15 18:57