donacija

Miris prijepoljskih avlija: ĐULBEŠEĆER RUŽE

  11 jun 2022

Tajna slatkog od ružinih latica i tegli sa laticama ruža na prozorima. A veliki pesnik Rumi bi rekao:“Imena nisu važna. Ruža bi mirisala i kada bi se drugačije zvala.”

Prepoznatlivi miris širio se iz bašta i avlija početkom juna prijepoljskim sokacima. Gotovo da i nije bilo kuće koja nije imala te ruže, nekako najčešće čim se uđe kroz kapije ili ispod prozora. I, onda, nekako baš u ovo doba, na svim prozorima osvanule bi tegle sa laticama tih ruža koje su na suncu dobijale sve tamniju boju. Rano ujutru, s “prvih zora” uz prvu kafu, na verandi ili u avliji pio se sok od ruža. Zvali su ga đulbešerbe. Predveče, kad umine žega, sedelo bi se ispod krošnje kakve jabuke, šljive ili trešnje, pa bi se posle smirivanja poslova, u smiraj dana služilo ono jedinstveno i ni sa čim po ukusu i mirisu uporedivo slatko od ruža ili đulbešećer.

284770616 365476942130582 7158102741556467072 n

Sve su ređe prijepoljske avlije u kojima se još mogu naći ove posebne ruže, nežno roze, čiji bogati grm pravi i hlad, a još su ređi prozori na čijim solbancima stoje tegle u kojima sunce od latica ruža “spravlja” najukusniji prirodni sok, nenadmašan za letnje rashlađivanje.

A ko nije snevao taj san o ruži?!Jedinstvena lepota ovog cveta čini i svet lepšim. Nije ona samo cvet, najlepši i najmirisniji ukras. Ona je i inspiracija kulinara svuda, od nje se prave najprefinjeniji prelivi za birana jela, koja su sofisticirana do mere koja predstavlja samu apoteozu uživanja. Tako se stigne i do tog đulbešećera, čiji recept predstavlja sve više pravu malu tajnu, kao što uostalom tajna jeste i ljubav koju ruža simbolizuje.

285014057 5160751580706796 4828402226464071358 n

Ruža je kraljica među cvetovima. Smatra se da je ova biljka prvobitno ukrašavala bašte Dalekog istoka, još pre više od 5.000 godina.  Krasila je vavilonske Semiramidine vrtove zajedno sa smokvom i izvorskom vodom što je smatrano pravim blagom. Ta izvorska voda preko latica ruža prelivena, davala je poseban ukus i podsticala mirisnu notu ruže što se pretvaralo na suncu u napitak, raskošan kakav i dolikuje kraljevstvima istoka. Kineski  carevi pili su čaj od latica ruža. Epikur je u Atini osnovao javni vrt kako bi mogao svaki dan da nabere po jednu ružu. Ta, zar ovaj antički filozof nije učio da je zadovoljstvo najviše ljudsko dobro, a tražio ga je u izgradnji duha i negovanju vrlina. Ima li veće vrline no biti kao ruža?! Rimljani su nastavili da neguju kult, pa su se ružama ukrašavali čak i vojskovođe zlokobnih legija. Na britanskom ostrvlju  ruža je bila simbol velikih dinastija, poput Lankastera. Napoleonova supruga Žozefina napravila je čuveni ružičnjak 1804. godine u dvorcu nedaleko od Pariza, tako što je, prepoznavši simbol raskoši, bogatstva i večnosti u laticama ovog cveta, naredila da vojska s pohoda po svetu u Francusku donese različite sorte ruža, i tako se u bašti ovog dvorca rodila izuzetna zbirka.  Tako se prepoznaje  posebna lepota alba i burbonske ruže. Rokoko, koji se kao umetnički pravac širio Francuskom, takođe je imao ružu kao inspiraciju. I, gle, eno ljuljaški od ruža na slikama Vatoa, Bušea i Fragonara koje krase ceo jedan deo Luvra. A tek, ruže na jedinstvenom venecijanskom nakitu iz vremena secesije. Ruža je, kao cvet velike lepote i mirisa, postala najprepoznatljiviji cvet u raznim delovima sveta. U različitim epohama ljudi su ružom iskazivali osećanja i stavove: od ljubavi, vere, prijateljstva do politike. Tokom duge istorije i veze s ljudima, ruži su pripisivana razna značenja, dok su se civilizacije smenjivale…

Na Orijentu, pak, ruža je cvetala kao simbol lepote, ljubavi, uživanja. Njen cvet, tajanstven, zatvoren, skrivao je tajne kao i poruke koje su često imale više značenja koje je, poput latica, trebalo otkrivati. Još se pričaju legende o ruži iz Damaska. To su grmovi sa savitljivim granama koje prave lukove i padaju na dole od težine cvetova. Njihov miris je jak, i to je danas jedan od mirisa najčešće povezan sa ružama. Vekovima su bile korišćene u proizvodnji ružinog ulja. Parfemi koji nemaju barem tračak ružinog ulja kao da to i nisu… Ruža je opevana u pesmama, ruža je sinonim, inpsiracija, ruže je san o uzvišenoj lepoti života. Veliki pesnici su doprineli toj mističnosti i širenju sna o ruži. Svakako jedan od najvećih je Dželaludin Rumi. On je ispevao:” Ako je tvoja misao ruža, ti si ružičnjak, ako li je trn, ti si granje za potpalu”!

Hafiz je jedan od najvećih persijskih pesnika i u svojim čuvenim gazelama napisao je: „Ima li gde ruže da nema trnje”?!  Ali “i ples vitkog čempresa i umilnost ruže, ako nema ljubavi, što mogu da ti pruže? I sva svetlost uma, pa i mudrost sama, bez svetlosti ljubavi nisu nego tama. Divna je lepota pesme, ruže, vina, no kad nema žene sve je to praznina”.

Kada bi nastavili, ova priča bi lako postala sonetni venac ispleten od stihova pesnika koji su pevali ruži.  Uostalom,  ko se ne seća ruže Malog princa?! Ko se nije poklonio pred čarolijom knjige Umberta Eka “Ime ruže”?!Ali nije odoleo ni Tin Ujević u svojim vinskim isparenjima boemskih krčmi da ne speva “Svetkovinu ruža”: “Berite ruže, devojke, da bi vam danas sjale iz dna duša vaših trepetljivih jer  ruže su munje misli, one su u srce strela. O ruže su kâd nebeski ,ruže su jezik ljubavi u spomenaru sreće. Neka pljušte ruže danas, u svetkovini! Ruže iz istine, ruže sa zvezda, ruže iz mašta. I da nam začepe usta, i da nam zaklope oči ruže pijane, ruže očajne, ružini vrti. Pesme trebaju ruža, a ruže svojih pesama, s ružom živeti i umreti. Što više ruža! I s njinim trnom i dračem. Ja ih u kite svih, te ih u grudi skrih  da s ranom kličem i da s dragošću plačem. Što više ruža svih!

Ni Danilo Kiš nije odoleo:” Ruža sa laticama od kazaljki, ruža ponikla u pesku pustinje ,ruža sa srcem dečaka, ruža - čovek, ruža - sanjalica, ruža -pesnik, ruža- ptica, ruža vetrom odnesena, međ zvezde odbegla ruža, uprkos vetrovima, r u ž a”.

Ruža. Iz malih bašta, kao simbol trajanja, kao simbol okupljanja, kao simbol lepote, tananosti, nepretencioznosti, do u snu. Mirnoća koje više nema, vrednosti koje nisu odolele iskušenjima vremena koje nema vremena za ruže osim s  povodom, a povodi su kratkotrajna sreća. Tek dnevna. Đulbešećer ruža širi svoj grm i svoje cvetove još samo u po nekoj prijepoljskoj bašti. Slatko od ruža retko ko pravi. Retko se i prinosi jer nema više onih večeri u kojima oživljavaju bašte prepune komšijskih priča iz kojih se saznaje sve što se dogodilo i što se ima ikad dogoditi,  iako se čini da se ama baš ništa i ne događa. Čitava jedna generacija koja je navikla negovati ovu ružu u vrtu, odlazi i sa njima nestaje i ruža. Uostalom, kao i one pesme što su se istiha pevale:”U đul bašti, kraj šimšira” ili “Evo, ovu rumen ružu, iz mog skromnog perivoja”…Nije li i divni pesnik J.J.Zmaj  svoju zbirku nazvao “Đulići” sve zbog svoje Ruže…

I tako, kao čuvarka đulbešerbeta i tajne spravljanja đulbešećera, od koga se pravi jedinstvena baklava čiji recept ne dajem, zagledam ono što je preostalo od prijepoljskih bašti. Mnogo je ruža ali đulbešećerke nema. Tek po koja, skrivena od pogleda, tek po koja ispod prozora koji se odavno ne otvaraju. Setim se, kad bi majstori završavali kakvu sitnu popravku, a uvek je imalo toga u kućama, a valjalo je obaviti na vreme, najbolje s kraja proleća i pred leto, pre vrelina i žege, izneo bi se “himber”,  a majstor bi kazao:”E, vala, razgali mi dušu”…

 I dođe mi ona pesma:” “Na svakom sam ćepenku kafu popio i rahatlokum na česmu spustio, Kazandžije kucaju kao da ne mogu da nađu pravi ton.Kurikaju sajdžije sahat na kuli, zildžije štimaju zvon. Halači česljaju pamuk prstima, ko bakrenu kosu na tvojim prsima, sindžije slatke simete peku, a ja sam stoput prešao reku. Da sam, bogdo, tasdžija pa da ti isklešem novi avlijski prag, da se popnem na pendžer čardaklijom lozom i opet budem ti drag. Kaldrmu je uglancala kiša, šuška i miriše kafa iz šiša. Danas kalajdžije sunce kalajišu samo za tebe…Ubr'o sam te djulbešećer ružo…”.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

polimlje111

Bajramske čestitke

Marketing

 

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

avgust 2022
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

11034713
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2780
13356
47133
208294
354041
11034713

Vaš IP: 3.238.225.8
2022-08-19 06:22