MUHAMED AHMETOVIĆ, PČELAR:POČEO SAM IZ ČISTE LJUBAVI

  17 april 2021

Kada sam prošle godine od države dobio subvenciju za nabavku savremene opreme, ozbiljno sam ušao u priču o pčelarenju. Naravno, u osnovi je i dalje čista ljubav prema ovom zanimanju. Namera mi je da spojim lepo i korisno, pa ako se šta zaradi, zaradi se…Ako ne, i dalje će ostati ljubav prema pčelaranju”, kaže Muhamed Ahmetović, mladi pčelar iz Ratajske.

Četrdesetogodišnji Muhamed Ahmetović bavi se pčelarstvom četiri godine. Sve je počelo kao hobi, sa nekoliko košnica. U ovu godinu ušao je sa 34 košnice, savremenom opremom i…planovima.

Tvrdi da još uvek nije” podvukao crtu” izmedju zarade i ulaganja.

”Sve dok na imanju ne bude stotinak košnica. Tad se može pričati o pčelarenju kao poslu koji donosi pristojnu zaradu”.

Sudeći po onom što smo videli i čuli prilikom posete njegovom gazdinstvu, na dobrom je putu da hobi pretvori u biznis i obezbedi dodatni izvor prihoda za svoju porodicu.

Ljubav prema pčelama, priča nam, preneo mu je deda Ramiz koji je na malom imanju u Bostanima imao svega nekoliko košnica i bavio se ovim hobijem po starom, tradicionalnom načinu pčelarenja.  

“ Deda je te sitne poslove oko pčela radio sa puno ljubavi. Uz put bi mi pričao, objašnjavao, a ja sam sve upijao i radovao se svakoj sledećoj poseti  jer sam druženje sa njim u pčelinjaku doživljavao kao pravu malu avanturu. Vrcanje meda bio bi poseban doživljaj jer je to bio naš “zajednički” posao. Posle njegove smrti, ostale su te lepe uspomene iz pčelinjaka”.

Tek pre nekoliko godina javila se želja da krene dedinim stopama.

“ Verujem da je ta želja u meni tinjala godinama ali tek na nagovor Mirsada Hodžića, predsednika udruženja koji mi je poklonio dve košnice rešio sam da nastavim tradiciju. Još jednu košnicu dobio sam od Vahidina Rovčanina, a od njih i Arifa Delendžića, takođe dugogodišnjeg pčelara, o pčelarstvu sam naučio sve što nisam mogao naći u literaturi ili na internetu. Zato sam već u startu pčelarenje doživeo kao jedan zatvoren krug dobrote i nesebičluka u prenošenju znanja.Imao sam sreću i što se pčelarenjem istovremeno počeo baviti Edin Hasanagić, moj drug iz detinjstva, pa smo zajedno učili i pomagali jedan drugom”, priča nam o svojim početničkim iskustvima Muhamed Ahmetović.

Te prve godine u pčelarstvu priznaje da nije razmišljao o većem pčelinjaku, no kako to obično biva, svaka naredna godina izazov je za pčelara, posebno početnika koji bi da proširi društva i poveća broj košnica. To “nepisano pravilo” u pčelarstvu nije zaobišlo ni našeg sagovornika. Već naredne je, kaže, “uzimio” 17 društava.

“ Petnaest društava sam   pre dve godine u proleće prvi put selio na Raču, Zvijezd i Karaulu, pa iako je godina bila loša, od njih sam skupio 220 kilograma meda. Iste godine “uzimio” sam 34 društva.”

Danas je, zahvaljujući bespovratnim sredstvima koja je dobio od države, na dobrom putu da svoj hobi pretvori u ozbiljan posao.

j.b. pcelar 1

" Posredstvom Udruženja pčelara u Prijepolju Poljoprivredna stručna služba “Moravica” iz Užice organizovala je prošle godine sastanak sa mladim poljoprivrednicima kako bi nam prezentovala mogućnosti za dobijanje bespovratnih sredstava od resornog ministarstva. Konkurisao sam za kupovinu 70 košnica, ramova i opreme u pčelinjaku. Vrednost subvencije je blizu milion dinara od čega je moje učešće 25 posto”, kaže on.

Veruje da će do kraja naredne godine popuniti broj košnica a u cilju modernizacije i unapređenja ove delatnosti u planu   je i izgradnja prostorije koja će mu služiti za vrcanje, skladištenje i pakovanje meda. Objekat, kako napominje, mora da zadovolji određene standarde tako da svaki dinar ulaže namenski i finansira sopstvenim novcem.

Pčelarenje je, tvrdi, skup hobi.

“Ima tu dosta ulaganja naročito prvih godina, pa ako je godina loša i nema prinosa, mnogi smanjuju broj košnica ili odustaju od zanimanja. Nisam neko ko bi odustao od ovog posla ali bi bez podrške resornog ministarstva put unapredjenja i modernizacije pčelinjaka bio bi daleko teži”.

pcelar 3

Iako opština Prijepolje ima ogroman potencijal za pčelarenje, tvrdi da su zbog napuštenih sela i livade sve lošijeg kvaliteta, jer nema ko da ih kosi i održava, a pčelarima “na ruku” ne idu ni vremenski uslovi poslednjih godina:

“ Zbog prirodnih prilika i neprilika moje početničko iskustvo je jako loše. S druge strane, na ovom terenu, gde živim, nema meda. Zato je seljenje jedini način da se od posla nešto i zaradi. Imam kombi, kamion i prikolice ali razmišljam o nabavci namenskiog vozila sa platformama kako bi na što lakši i jednostavniji način transportovao pčele”.

Naš sagovornik tvrdi da od pčelarenja može da se živi, uz dovoljan broj košnica, ali i uz veliki trud i rad, jer je pčelarstvo, kako kaže, klasična poljoprivreda, pa o pčelama mora mnogo da se zna i da se sa njima radi stalno.

“Ovaj posao je izuzetno zahtevan, ali uz trud i mnogo ljubavi prema pčelama, može biti koristan i isplativ.Mnogo se može naučiti od pčela, njihovog ponašanja i organizacije, uključujući činjenicu da su beskrajno vredne. Njihov način život mi je oduvek izazivao oduševljenje. Precizna podela zadataka, dužnosti svake pčele u zajednici, savršena građa saća, samo su dio organizacije na koju bi svaki čovek trebao da se ugleda”, prenosi nam svoja iskustva ovaj pčelar.

Ahmetović spada u grupu mladih ljudi koji su se poslednjih nekoliko godina zainteresovali za ovo zanimanje i priključili iskusnoj zajednici pčelara iz Prijepolja.

“ Skoro deset godina sam radio kao menadžer u Beogradu, nekoliko godina na komercijalnim poslovima u Es – komercu a sada sam direktor u “Sava osiguranju”. Mislim da sam u pčelinjaku našao spas od kancelarijskih obaveza, a boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno, jer svaka košnica ima neku svoju priču, je zaista nešto nezamenljivo i što bih preporučio svakom mladom čoveku”, poručuje naš sagovornik.

Ono što bi moglo biti “vetar u ledja” mladim ljudima koji imaju nameru da se bave ovim zanimanjem su veći podsticaji države za unapredjenju ove poljoprivredne grane.

“ Tu bi šansu trebao da iskoristi svaki mladi čovek koji ima uslove za bavljenje pčelarstvom, zaključuje Muhamed Ahmetović.

J.Beganović

ANTRFILE

Udruženje pčelara broji 175 članova i pčelari sa 5 700 košnica. Godišnje proizvedu od 50 do 60 tona kvalitetnog livadskog, bagremovog i suncekrotovog meda. Najtraženiji je livadski med koji se osim na domaćem, preko otkupljivača plasira i u zemlje EU.

Mirsad Hodžić, predsednik udruženja kaže da sve veći broj mladih ljudi u ovom poslu vidi svoju šansu.

“ Imali smo nekoliko loših godina a prošla je, pored loših vremenskih uslova bila jedna od najtežih u istoriji prijepoljskog pčelarenja, jer je pandemija bukvalno zaustavila redovne aktivnosti pčelara. Uprkos tome uspeli smo da animiramo jedan broj mladih ljudi koji su shvatili da se uz ozbiljan i predan rad, od pčelarstva može solidno živeti.

“Vetar u ledja” dobijaju i od države. Pravo na bespovratna sredstva mogu dobiti mladi ljudi do 40 godina starosti uz uslov da njihova gazdinstva nisu starija od dve godine. Podrška članstvu stiže i od lokalne samouprave koja regresira nabavku opreme i podržava naše projekte. Nije zanemarljiva ni podrška PSS “Moravica” iz Užica. Rezultat odlične saradnje sa mentorom Anom Đoković su značajni podsticaji koje su dobili mladi prijepoljski pčelari”, kaže Hodžić.

J.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Srećni praznici

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2021
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6735513
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1310
2838
37859
125436
186060
6735513

Vaš IP: 3.236.118.225
2021-05-16 11:02