donacija

У МАЛИЊАКУ БРАНКЕ ЋУКОВИЋ: БРАЛИ БИ ДАН И НОЋ, САМО ДА ЗАРАДИМО

  05 jun 2021

„Кад се ради породично, најбитније је да не пропадне уложено. Наша земља, наш рад, колико год задаримо наше је“.

Бранка и Анђелко Ћуковић су складан  брачни пар који себе у будућности види на селу и у пољопривреди. Обоје су ведри, пријатни и млади како по годинама тако и по изгледу, међутим не и по брачном стажу. Иза њих је петнаест година заједничког живота а пред њима велики планови.

Тек што је постала пунолетна Бранка је „пошла“ за Анђелка а онда су дошла деца, троје, једно за другим, тако да није ни стигла да се запосли као конфекционер, за шта је стекла средњошколску диплому. Није јој жао јер су могућности за запослење биле минималне или никакве. Посла се ни једно од њих двоје није плашило па су се бавили различитим пољопривредним активностима. А онда су се појавиле малине и одлука је пала...

Пре десетак година засновали су два малињака, један у Песељима у Сељашници, од 3000 садница а други у Голочевини, са исто толико садница и почели су, веома озбиљно да се баве овим послом. Након толико година искуства потпуно су овладали „материјом“тако да смо једва уклопили време да се видимо и поразговарамо, јер обоје грабе сваки леп дан да заврше оно што малина захтева у ово доба године:

„Ради се доста, каже Анђелко. Радови у малињаку стану једино кад је малина покривена снегом. Углавном све ради Бранка, ја сам ту да помогнем са механизацијом и кад је берба“.

„Није то посао и терет да се човек сломи, али је обавеза велика. Малине су   као бебе, осетљиве су и све око њих мора бити на време и у року да би напредовале. Зна се када се вежу, орезују, окопавају, прскају, ђубре...“ каже Бранка:

„Ми смо ово доживели као пордични посао. Радимо онолико колико можемо да савладамо властитим снагама. Добро, кад је „густо“, позовемо родбину, кумове, пријатеље, али углавном се ослањамо на себе“.

Cukovici 1

„Кад се ради породично, најбитније је да не пропадне уложено. Наша земља, наш рад, колико год задаримо наше је“, допуњава је Анђелко додајући да у малињаку помажу и деца јер су сви стасали. Најстарији син Александар већ је напунио 15 година и веома је вредан, ћерка Анђела је шести разред а најмлађи Страхиња већ има 11 година и кандидује се да замени оца на свим пољопривредним машинама, посебно на трактору којим већ зна да управља.

„Укључени су од почетка. Били су мали када смо почели да се бавимо малинарством тако да смо их увек водили са собом. Редовно се дешавало да је неко од њих спавао у колицима или на ливади док смо ми брали малине или радили у малињаку. Кад заплаче, нахраниш га, напојиш и идеш даље. Тако да је ово за њих наш посао, заједнички. Сви радимо!, каже Бранка.

Када се посао „уозбиљио“ Ћуковићи су почели да обнављају потребну механизацију и неопходну опрему.

„Прво смо продали нешто земље и набавили трактор, потом фрезу а ево сада и мулчер. За све смо добили субвенције. За трактор нам је враћено 65 одсто од цене а ово последње, мулчер, је у целости исфинансиран буџетским средствима“, каже Анђелко док „тера“ мулчер између широких редова уредно повезаних и орезаних малина.

„Наравно да нам значи ова подршка јер би без ње тешко могли сами да набавимо механизацију и да заокружимо процес, додаје Анђелко истичући да су Бранкине малине и додатно осигурали од града тако да су растерећени те бриге. Да, Бранкине малине, понавља, јер се на њу „води“ и газдинства и комплетна механизација.

Све до септембра, октобра, Ћуковићи дане проводе између два малињака. Срећа да су сви преболовали корону пре почетка радова у малинама, иначе ништа не би стигли. Све би пропало. Овај малињак у Сељашници се први буди и таман кад заврше све што треба трче на Голочевину, где их чекају брдско планинске саднице.

Branka Ćuković 2

„Бољи нам је малињак у Голочевини, ваљда му више одговара поднебље и клима него овај у Сељашници, а и квалитет земљишта је бољи. У просеку да више плода и до 30 одсто, каже Бранка илуструјући ову „појаву“ податком да су за малињак у Сељашници саднице набавили из института, сертификоване. Плус, овај малињак има и систем за наводњавање што другом недостаје. Са истом пажњом и трудом стара се о оба малињака, али благородна земља, ваљда, чини своје...

Међутим, малине нису једини посао којим се ово газдинствво бави. Поред бриге о домаћинству, деци, њиховој школи, Бранка је највише ангажована око малина док Анђелко „ускаче“ кад затреба. Он се више ангажује око това свиња а сади и кромпир. Нађе, каже 4 до 5 тона, које продаје, користи за своје потребе и за исхрану прасића, чијом продајом се такође бави.

„Не може са 6000 садница малине да се живи, зато комбинујемо и радимо доста успутних послова. Свиње није тешко гледати, чак и мало дете може да им наспе храну у хранилице и заврши све што треба за пола сата, објашњава Бранка.

Анђелко је свестан да би посао са узгојем крава, оваца или коза био знатно уноснији, али то тражи доста посла и одрицања.

„Сточарство и малинарство не иду заједно. Велика је то обавеза јер и једно и друго траже пажњу, крава хоће да се напаса, музе на време...тешко је постићи то на малом газдинству“. Сматра да би се од 8 до 9 хиљада садница малина могло солидно живети. Ипак, било би то превише посла за њихову породицу.

BrankaCukovic 4

Али, живот мора да се „окреће“. Због тога Ћуковићи с јесени, када се малина преда у откуп, прелазе на друго воће.

„Обично закупимо неки воћњак у роду, шљивик, и опет крене брање, описује Анђелко. Нешто најбољег и најквалитетнијег воћа продамо у свежем стању, тако се најбрже долази до готових пара, а нешто остане за ракију, коју такође нудимо тржишту“.

Прошле године , не крије Анђелко, испекао је 850 литара врхунске ракије. Не, није им дојадило брање воћа:

„Ма брали би и дан и ноћ, само кад долазе паре, каже кроз шеретски смех. Осим тога брање воћа и није неки тежак посао, каже Бранка која као и Анђелко, не бежи ни од каквог посла. Обоје желе да својим рукама и својим радом обезбеде својој породици мирну егзистенцију. Зато Анђелко, с времена на време, када је слободан, оде у шуму,, насече који метар дрва за себе и за продају. Динар се „откида“ са сваке стране, где год се може.

Ипак, планови се праве и за будуће дане. Обоје су свесни да године иду и желе да створе услове за стабилнији живот у старости. Наравно ослањајући се искључиво на пољопривреду. Већ себе виде на селу, у кући коју планирају да саграде и да се потпуно преселе „горе“. Уз кућу би ишле и штале за овце и свиње где Анђелко жели да заокружи узгајања стоке, клање, сушење, печење меса па можда и доставу. Све домаће, здраво и на једном месту. Замишља како муштерија долази, бира грло и наручује неку од услуга. Малине ће и даље остати Бранкин посао. И Бранка себе види на селу, уз свог супруга и децу, где год то било. Сва искушења ће, као и до сада, пролазити заједно.

М.Цмиљановић

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

jul 2021
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

7397388
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
16426
15882
73648
298980
254528
7397388

Vaš IP: 35.172.136.29
2021-07-31 20:29