donacija

„Osica“ ponovo leti:OSTALA JE I LJUBAV I MODA

  26 jun 2021

Ove godine „Vespa“ slavi 75 godina. To je do danas najpopularniji skuter na svetu. Vespa je više od mode. Ona je glavna uloga u filmovima punim glumačkih zvezda ali pre svega u brzometnom menjanju vrednosti patrijarhalnog i puritanskog društva pedesetih godina „Vespa“ postaje sinonim za slobodu, neobaveznost, laku pokretljivost i nezavisnost.

Kada se govori o izumima koji su postali simboli vremena gotovo uveć ćete naći i Vespu. Smatra se italijanskom dizajnerskom divom na dva točka, a kad se kaže dizajn, odmah se pomisli na Italiju. Ovo malo ljupko čudo navršilo je upravo 75 godina. I još pleni pa je, u čast rođendana, predstavljen novi model koji će se prodavati samo ove godine. A pričati o „Vespi“ je kao pričati o univerzalnom vremenu, o modi, filmovima, ljubavi, stilu, ukusu, osmesima, bezbrižnosti...I kad sve to tako kažem, teško je zamisliti kako je bilo u Italiji posle završetka Drugog svetskog rata. Izmučena fašizmom, a potom i saveznicima koji su se ponašali kao pobednici, sa ljudima bez posla, mnogo sirotinje, ruševinama, to je ona Italija koju poznajemo pre svega iz filmova neorealizma koje su snimali Vitorio de Sika, Viskonti ili Felini i zahvaljujući njima ostao je taj trag o vremenu. Setićemo se Rosalinijevog filma „Rim, otvoren grad“ ili De Sikinih „Čuda u Milanu“ i „Kradljivaca bicikla“, Felinijeve „Ulice“, „Viskontijevog „Roko i njegova braća“. Bile su to filmovi koji su pokazali realnost zemlje slomljene ekonomije, bez puteva i delovalo je bez perspektive.

Teško se može i zamisliti da bi se u takvom ambijentu moglo i govoriti o automobilskoj industriji. A trebalo se kretati. Trebalo je uliti nadu iznurenim ljudima. Prvi je, kažu, reagovao Enriko Pjađo, industrijalac i konstruktor ratnih aviona. Ali njegova porodična fabrika bila je demolirana bombama. No, inženjer iz bogate predratne porodice je odlučio da pre svega reši svoj problem, a jedan od većih bio je prevoz. Od svog prijatelja Karadina D Askana, konstruktora prvog italijanskog modernog helikoptera, zatražio je da mu pomogne da naprave jednostavno i ekonomično vozilo dostupno što većem broju ljudi. Trebalo se u siromaštvu i pustoši dovijati. Enriko Pjađo je zamislio da to vozilo podjednako bude korisno i za žene i za muškarce, da je udobno ali i elegantno, da ne prlja odeću vozača ali i da može da primi barem jednog saputnika. Zvuči sada paradoksalno ali Karadino uopšte nije voleo motocikle, a upravo je on „krivac“ što je stvoren najpopularniji skuter svih vremena. Prototip je imao nadimak „paperino“ kako su u stvari Italijani nazivali crtani lik „Paja Patak“. Ali Pjađu se „Paperino“ nije dopao i tražio je da se redizajnira. Karadino je odmah novu zamisao stavio na papir. Kada je Pjađo video crtež, uzviknuo je.“Izgleda kao vespa“! To bi značilo u prevodu da ga je malo čudo podsetilo na osu! Bio je sunčani aprilski dan kada je tačno u podne ušao u kancelariju za patente u Firenci da zaštiti „organski racionalan moderni bicikl, čiji su motor i struktura zaštićeni limenim oblogama“. Prva „Vespa“ napravljena je da dostiže brzinu od 60 kilometara na čas i cilj je bio postignut:Italija je navespama uspevala da premosti posleratne dane.

Ali, iako to niko nije mogao ni da pretpostavi, čudo od skutera postalo je s godinama, pre svega, simbol slobode i određenog stila. Malo kojem prevoznom sredstvu je to uspelo.

Ipak, nacionalni status dobija 1953.godine. U Rim su u to vreme stizali brojni umetnici i prvo što su zapazili u još siromašnoj zemlji koja se tek dizala iz blata rata i antagonizma svog društva, bila je mala, elegantna, jednostavna „osica“. Pedesete godine dvadesetog veka , kada se dogodilo toliko mnogo promena, bile su i zlatne godine za „Vespu“. Vožnja na „Vespi“ ulicama Rima čudesnog glumačkog para Odri Hepbern i Gregori Peka u filmu „Praznik u Rimu“ osvojila je ceo svet i ta filmska scena napraviće od malog skutera pravu filmsku zvezdu i učiniće da u vreme prikazivanja filma po svetskim bioskopima bude prodato čak 100.000 tih „osica“. Uz “Vespu” i Odri je promovisana u simbol ljupkosti. Tako je laskavi epitet prenesen sa glumice i na skuter.

Rekosmo da su “pedesete” donele velikih promena. Menja se moda, frizure, rokenrol postaje muzički fon novog načina života mladih, što stvara prvi veliki jaz među generacijama. U tom brzometnom menjanju vrednosti patrijarhalnog i puritanskog društva, upravo “Vespa” postaje sinonim za slobodu, neobaveznost, laku pokretljivost i nezavisnost. Već tada je licencu za njenu proizvodnju imalo 150 zemalja.

Rekosmo da je film proslavio “Vespu”, da je ona postala filmska zvezda, korespondirala je sa mladima i modom i postalo je prestižno imati “Vespu” i simbolisati nezavisnost. Zato su je vozili glumci poput Marlona Branda, Dina Martina, Rakel Velč, Natali Vud, Ingrid Brgman, Žan Pol Belmonda, Pola Njumena. Devedesetih godina prošlog veka “Vespa” je ponovo ušla u modu jer su neki filmovi pokušali da „vrate“ vreme, promovišući „nostalgiju“. To je najbolje prikazano u filmu „Talentovani gospodin Ripli“.

Ih Vespa 2

Imala sam priliku da s početka 21.veka u Trstu sagledam svu popularnosrt čudesne “Vespe” za koju postoje posebna parking mesta, na kojima su desetine i desetine raznih modela. Nešto slično doživela sam protekle decenije letujući svake godine u Rovinju, gde je “Vespa” uz bicikla ubedljivo najpolularnije prevozno sredstavo jer je u starom jezgru grada zabranjen saobraćaj automobilima. “Vespa” je stvar stila koji šalje određene poruke. To je, kažu Italijani, a oni to najbolje znaju, jedini motor na kome nije smešno videti muškarca s kravatom. To nije samo komad mašine, već je to motor koji ima dušu. Uvek je bila simbol urbanog života.

Tokom 75 godina u svetu je prodato preko 20 miliona vespi. Našla je svoje mesto u muzeju dizajna. A prvi primerci, sirotinjske i gladne 1946.godine, koštali su 55.000 lira, nešto kao danas 30 evra. Toliko su, naime, iznosile dva radničke plate u Italiji.

Indira Hadžagić

ANTRFILE

Ih Vespa ANTRFILE

JUGOSLAVIJA, VESPA I SLOBODA

U Jugoslaviji je 1952.godine organizovana prva robna lutrija na kojoj je glavna nagrada bila „Vespa“. Mogla se videt u izlogu prodavnice u Knez Mihajlovoj ulici, dok su na čuvenim kalemegdanskim igrankama, gde se okupljalo više hiljada mladih, vlasnici “Vespi” bili glavne face. To se teško može porediti sa bilo čim što je sada u modi. Šmekeri koji su mirisali na italijanski stil tih pedesetih godina u Jugoslaviji, prevozili su na svojim “Vespama” najlepše devojke. Neke devojke su i tada više volele da upravljaju same. To je tek izazivalo pometnju u jugoslovenskoj metropoli. Tim pre što su automobili još bili prava retkost. No, sve je to zasenio film „Ljubav i moda“ u kome “Vespu” vozi neodoljiva Beba Lončar. Bila je to najlepša reklama za Beograd i socijalističku Jugoslaviju.

I.

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

septembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

Broj poseta sajta

7910631
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4657
13014
44137
164144
348118
7910631

Vaš IP: 44.192.254.246
2021-09-17 20:23