donacija

Mala priča o vremenu: KAD JE IGRALA MEČKA, A MIŠ BELI DELIO SREĆU

  18 avgust 2021

Odavno ih nema. U međuvremenu doneti su brojni zakoni kojima je zabranjeno zlostavljanje životinja. A kroz Prijepolje nekada su išli mečkari, pozivali da se narod okupi, kako bi gledali mečku kako igra. Na zidu Pijace stizao je beli miš koji je donosio sreću...Bila je to zabava koja je razbijala čamotinju.

Da li uopšte više neko zna odakle potiče ono čuveno:”Šta je, igra mečka”?!  Malo je preostalo onih koji se sećaju Prijepolja iz vremena kada je zaista “igrala mečka”. Mečke, odnosno mrki medvedi, imali su i svoja imena. Prijepoljci pamte Gordanu, a  mečka Božana  nekada je bila toliko velika atrakcija na vašarima širom Srbije da je postala “medijska zvezda”. Kao klinci smo mislili da mečka voli da igra, a gorka istina je bila da su je vukli žicama kojim joj je probodena njuška i da je celog života trpela bolove. Gradom bi prvo odzvanjali udarci po bubnju, poremetili bi tišinu, ritam je bio živahan i primamljiv. Onda bi se čuli uzvici i pozivi da se dođe i odgleda “predstava”. Ona se zbivala oko pijace, ali i po mahalama i sokacima, obično tamo gde  bi se skupila deca. Obično bi to bilo sezonski, pa se znalo da će doći i naredne godine, kad počne sezona kupanja, lubenica, kad zamiriše lipa, kad se igra klikera i klisa. Mečkari bi bili obično u paru, a mečka bi išla za njima na lancu, četvoronoške.

Ih Igra mecka

Kad bi se skupilo nešto publike, krenuo bi “performans” I svi bi čekali trenutak kada će se medo propeti na dve noge i zaista “zaigrati”. Ne retko uz “pomoć” nemilosrdnog štapa. Pa, ipak, mečka koja stoji na dve noge, tresući se, dok joj igra krzno i ponekad ispuštajući duge urlike, izazivala je divljenje,  aplauz, smeh, komentare. Komentarisalo bi se o “dresiranju”, kako je uopšte taj moćni medo završio na taj način, ko ga je uhvatio, ko ga je prodao, kako je dopao mečkarima koji su ga “batinom” učili igri.  Tek bi po neko rekao:”Jadna životinja”. Tako je to “okupljati se kao da igra mečka” u stvari imalo i dublje značenje. A tek kako je zlokobno zvučalo ono:”Neka, neka, zaigraće mečka i pred tvojim vratima”. Ostalo je nejasno zašto se uvek govorilo”mečka” a ne “medved”. Možda zato što je u ovdašnjem folkloru uvreženo mišljenje da je igranje za “žene” a ne za “muške”. Sa tim se nikako ne bi složili oni koji su izmislili ples i igru, a to su uglavnom orijentalni narodi, drevni narodi Istoka. Kod većine  je igra upravo bila izvorno izražavanje muškaraca koji su bili plesači. No, to je neka druga tema.

Tako je godinama, sa prvim danima leta, stizala jedna od najvećih atrakcija u provinciju. Činilo se da godinama dolazi jedna te ista grupa mečkara i da je reč uvek o jednoj te istoj “igračici”. Pa i da nije bilo tako, kao što i nije, nama se sviđalo da aplaudiramo “našoj”  mečki Gordani. Kad je nestalo mečkara?! Teško je to reći, jer kasnije, sa “potrošačkim” sedamdesetim godinama minulog veka, mečkari su sve ređe dolazili, tek po neki, jer je gledalaca bivalo sve manje. Bila je to naznaka “urbanizacije”, nestanka sokaka i mahala, a pijačne prodavce koji su nudili svoju robu proizvedenu u okolnim selima, zamenjivali su preprodavci. Tamo gde su bili čuveni vašari koji su se negovali, mada su menjali svoj autentični izgled i ambijent, mečkari su još bili sastavni deo narodnog okupljanja gde se jelo, pilo, gde su se vrtele lančare i ringišpili, gde je atrakcija bilo “bure smrti”, gde se čopkala “slatka vuna” , pili klakeri i kabeza,  pucalo u metu da se osvoji plišana igračka, a žene se okomotavale pitonima…Čudno zvuči u ovom vremenu kada ni “žene s bradom” nisu nikakvo vašarsko čudo.

To surovo  postupanje sa životinjama koje je kulminiralo očajničkim propinjanjem na noge životinje koja je bila u lancima, osakaćenih vilica, iskorenjeno je zahvaljući i Bernskoj konvenciji 2007.godine ali i Zakonu o očuvanju evropske divlje flore i faune. Zanimljiv je podatak da je  humanitarna organizacija iz Velike Britanije " još početkom 2011. godine osnovala  azil za mrke medvede u Srbiji, u kome je boravilo pet zlostavljanih primeraka ove vrste koji su još  imali svoje plesne tačke po vašarima. Tim veterinara posetio je Srbiju i doneo ono najneophodnije. Ovim medvedima potrebno je bilo mnogo nege, različite operacije, mnogo anestetika, lekova protiv bolova, antibiotika i zubarskih instrumenata.

5733650 pacov tjpg

Sa miševima je, pak, bilo mnogo drugačije nego sa mečkama. Miš, za razliku od medveda, nije izazivao strahopoštovanje. Ljudi su uživali da gledaju kako jedna moćna ali pre svega opasna životinja koja tog malenog mečkara može usmrtiti udarcem šape, biva savladana, onemogućena, zarobljena, na raspolaganju svima koji žele da je ismeju, udare ili da joj daju “cigaru da zapali”. Miš je nešto drugo. Istina, pesnik bi rekao da je “bolje biti i miš, no ne biti ništa”, ali ima nečeg u tom stereotipu da se miša plaše žene i da iz nekog razloga ciče gore od miša čim ga ugledaju.

Elem, i ta igra sa belim miševima i srećom potekla je sa vašara. Poslužila je da se sagledaju svi aspekti “sreće” jer je miš bio taj koji je izvlačio “dobitne kombinacije”. Ljudi vole da se “kockaju”, a vešti vlasnici “kola sreće” umeli su da sve ubede da se “kolo sreće okreće”. Tamo na zidiću kod pijace, uglavnom za blaga vremena, stizao bi subotom  skromno odeven čovek, koji je sa dva pamučna remena prebačena preko svojih ramena, na stomaku, u horizontali, držao plitku i neveliku drvenu kutiju u kojoj su u dva-tri reda uspravno i zbijeno stajali preklopljeni listovi papira. Na tim papirićima behu odštampana, bogzna gde, ali svakako u potaji, razna proricanja. U toj istoj izlizanoj drvenoj kutiji, sa njene desne strane, u daščicom odvojenom delu, prebivao je jedan bucmasti stvor,  beli mišonja, mišić ili zamorče. Kao svaki kućni ljubimac, Miško je grickao semenke stručak sena ili bi se sa uživanjem okomio na kriškicu  jabuke. Čovek bi uzvikivao: “Miš beli sreću deli! Miš beli sreću deli”! Iako je svima, pa čak i onim najlakovernijim bilo jasno da je tu reč o “lepo upakovanom” prosjačenju ili, još bolje, sitnoj prevari, svako ko bi iz puke zabave ili iz ma kog drugog razloga, želeo da dozna šta nose dani koji mu se primiču, davao bi mišjem zastupniku nešto sitnog novca. Ovaj bi tada uzeo u ruku svoje zamorče pa bi mu rekao, oslovljavajući ga po imenu ili bi mu tepao po nadimku, da ne lenčari, da ne krka preko svake mere, već da svojim oštrim zubićima izvadi jedan papir i tako odabere budućnost dobrom čoveku koji im je maločas dao svoje pare. A “dobri čika” bi stajao, nestrpljivo čekajući da pročita kakva mu je sudbina dodeljena, sve onako ispod oka gledajući radoznalce koji bi se odmah “četili” čekajući “presudu sudbine” i strepeći od čaršijskih kibicera koji bi jedva čekali da ga dočekaju na “trehu”, smejući se, rugajući se ili tek učestvujući u zabavi, ali ne plaćajući jer su već jednom i oni sami “platili” ne mogavši a da ne zavire u “mišiju budućnost”. Posle, nestali su miševi koji su za malo semenki i “petoparce” delili sreću. Žene su nastavile da “ciče” kad vide miša, a sve češće se čulo da se neko toliko napio da je video “bele miševe”. Da li se i u delirijumu sreća ukazivala preko miševa? Posle, pričalo se o tom nečem “sitnom” što je povezano sa miševima koji, kad se udruže, umeju gadno da utiču na sreću drugih i drugačijih. Zar se ne kaže ono:”Kad ono miševi kolo vode”?

I, tako, u stvari, bezazlene vašarske zabave koje su posećivale provinciju, nestajale su. Beli miš ne deli sreću, nema čovečuljaka sa drvenim kutijicama u kojima su “cedulje za  budućnost”. Mečkari su dobili drugo značenje, pa se tako nazivaju oni koji vole “mercedese” jer to smatraju ostvarenjem svog sna o društvenom  usponu i novom standard za “pokazivanje” koji se nenadano dogodio, kao da ga je donela sreća.

 Ostalo je nejasno, zašto su majmuni retko stizali u ovu palanku. Bilo je tu i tamo nekoliko poseta uz ringišpil, uz nekoliko cirkusa koji su dolazili ali je za Prijepoljce ostala tajna majmunskog plesa koji je ovekovečen na nekim vašarima i u nekim srećnijim palankama kroz onu sentencu:”Igraj, igraj majmune, kupiću ti nanule i šarenu bluzu da pokriješ guzu”.

Indira Hadžagić  

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

septembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

Broj poseta sajta

7911052
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
5078
13014
44558
164565
348118
7911052

Vaš IP: 44.192.254.246
2021-09-17 21:22