donacija

ZARIF ALP, POČASNI KONZUL REPUBLIKE SRBIJE U TURSKOJ: ČOVEK SA DVA IMENA I DVE DRŽAVE

  03 oktobar 2021

 “Volim da kažem da imam dve države – u jednoj sam rođen a druga mi je pružila sve. Za prvu me vežu koreni i najranije uspomene. U drugoj sam pustio korene.  Zato, ako me pitate da li sam Zifo Kajević ili Zarif Alp, odgovoriću da sam i jedno i drugo – Zifo u Prijepolju, a Zarif, ovde u Bursi”.

Bursa je najznačajniji industrijski i kulturni centar Turske i po ekonomskoj snazi zauzima drugo mesto, odmah iza Istanbula.Ovde je uočljiva jaka povezanost sa Balkanom što i nije čudno ako se zna da u njoj živi 300.000 ljudi sa ovih  prostora. Upravo su oni  doneli drugačiji način razmišljanja i komunikacije i od Burse napravili most koji spaja taj deo Evrope i Tursku.

Sedamdesetih godina  u ovaj grad doselio se i Ramiz Kajević sa porodicom. Jedno od devetoro dece bio je Zifo Kajević, sada ugledni privrednik uz Burse, a od prošle nedelje i počasni konzul Republike Srbije u Turskoj.

Iz rodnih Kajevića otišao je sa nepunih devet godina. Početak života u tuđini, kaže,  nije bio ni malo lak. Zato je vrlo brzo naučio da od posla ne treba bežati i da se pare na pošten način moraju zaraditi. I jezik savladati. Njemu je to “odlično išlo”, pa je prvu godinu svog školovanja u “tuđoj zemlji”  završio kao najbolji đak. Završetak srednje škole “zapečatio” je placem u Ankari koje mu je poklonila država za izuzetne rezultate koje je postigao. Brojevi su mu uvek bili “jača strana”, a trgovina jedna od prvih lekcija koje je savladao u očevoj radnji. Zato je logičan izbor bio Ekonomski fakultet na kojem je ušao u srž poslovanja.  Znanje je ,kao direktor finasija i prodaje  “dograđivao”,najpre u privatnoj kompaniji,  da bi 1997. odlučio da se  osmostali.  Uspeh u svetu biznisa i korektan odnos sa poslovnim partnerima svakako su  reference koje su ga dovele na čelo počasnog konzulata.  Posebna  referenca su njegovi koreni koji su  ostali u Srbiji, odnosno rodnom Prijepolju.

Imenovanjem počasnog konzula Republika Srbija  Vam je ukazala veliko poverenje. To i obavezuje?

-Mnogo, ali mislim da ću to opravdati i uspeti da još više učvrstim veze dve zemlje.  U Bursi živi mnogo ljudi iz Sandžaka i svi smo jako vezani za svoj kraj. Ne mogu reći da se ovde ne neguju kultura i običaji koje smo poneli iz svoje zemlje, ali hoćemo to još više da približimo našoj deci. Važno je i jačanje ekonomske saradnje i verujem da se na tom polju može mnogo uraditi. Spremni smo za svaki vid zaradnje ali je za to potrebna inicijativa ljudi koji žive u Srbiji.

Školi u Vinickoj ste nesebično pružili materijalnu i logističku  podršku vezanu za adaptaciju i opremanje objekata, sportskog terena i dvorišta. Mislite li da ste već tada započeli svoju misiju? 

-Što više starimo srce nas više vuče tamo odakle potičemo. I to je istina. Meni je Turska mnogo pružila i ovde sam  lepe godine proživeo, ali nikad nisam zaboravio rodne Kajeviće ni familiju koja je ostala u Prijepolju. Naravno, ni školu u Vinckoj, čiji sam đak bio.Zato sam se rado odazvao molbi direktorke Belkise Beganović.  da pomognem. Pomoglo je i udruženje Rumelisijad, a značajnu ulogu odigrala je i Tika. Možda bi se u nekom trenutku stalo sa projektom da nije bilo upornosti rukovodstva škole i tadašnjeg predsednika opštine Emira Hašimbegovića koji je iskoristio  svoj uticaj  da se  ubrza procedura vezana za dobijanje  saglasnosti koje su kočile realizaciju radova. Malo je reći da sam srećan što smo deci obezbedili bolje uslove za školovanje. Lično smatram da je čovek bogat onoliko koliko pomaže drugima a moja želja jeste da pomognem svojim zemljacima. 

 Vaša prva radna obaveza počasnog konzula opet je bilo Prijepolje?

-Posetu predstavnika Prijepolja sam iskoristio za obilazak dve opštine iz Burse kako bi se sagledale mogućnost buduće saradnje. Sa opštinom Karadžabej potpisan je dokument, odnosno inicijativa  o bratimljenju dve opštine. Nadam se da će članovi oba veća usvojiti  dokument i da ćemo vrlo brzo dobiti poziv da  posetimo Prijepolje i definišemo načine dalje saradnje. Karadžabej je jedna od 11 opština Burse i broji više od 70 hiljada  stanovnika. Među najvećim su proizvođačima paradajza, mleka i mlečnih proizvoda. Podatak da jedna kompanija  dnevno preradi dva miliona litara mleka,najbolje govori koliko su ozbiljni u ovom poslu.  Svoje kapacitete usmerili su i u proizvodnju poljoprivredne opreme za potrebe stanovništva, ali i u razvoj turizma. U Izniku smo dobili obećanje da će u budžetu za narednu godinu predvideti stavku za nabavku vozila za odvoženje smeća, a uticaću da  i ostale opštine regije  obezbede deo sredstava.

Predsednik ste udruženja “Rumelisijad” koje okuplja više od 320 privrednika iz petnaestak balkanskih zemalja. Koliki je vaš uticaj na ekonomski rast Burse?

-Sa 20 hiljada zaposlenih i obrtnim kapitalom od milion i po dolara on je veoma značajan. Zato se o našim problemima i odlukama raspravlja i u Parlamentu. Svi poslovni ljudi koji su članovi udruženja, vode poreklo sa Balkana, a većina  iz bivših republika SFRJ. Bursa je po veličini četvrti grad u Turskoj, a što se tiče ekonomije zauzima visoko drugo mesto, sa godišnjim izvozom  od oko 20 milijardi dolara. Upravo taj nagli ekonomski uspon i razvoj industrije želeli bismo da podelimo sa zemljama iz kojih potičemo.

 Kao  finasijski direktor  niz godina ste radili u privatnom sektoru. Kažete da ste bili zadovoljni poslom, ali ste ipak 1997. godine rešili da se osamostalite i  osnujete svoju kompaniju? Šta je bilo presudno?

-Diploma fakulteta za mene je bila samo dobra osnova jer smatram  da koliko god je važno baviti se strukom, još je važnije znanje dograđivati. Brzo sam napredovao u karijeri i  kada je kompanija postala jedna od vodećih, u njoj više nije bilo poslovnih izazova koji bi me zadržali.  Bursa kao jak industrijski centar bila je idelano mesto za proizvodnju presovane limarije za automobile i traktore. Kompaniju “Izmakpar” otvorio sam sa jednom mašinom i jednim čovekom. Danas je u sedam  pogona zaposleno oko 700 radnika.  Auto delove izvozimo u desetak  zemalja i sarađujemo sa poznatim  brendovima poput  Renoa, Fiata i Fergusona.

Statistika kaže  da se u Bursi broj stanovništva povećava za čak 50.000 godišnje.  Jako mali broj ljudi odlazi, nizak je i broj nezaposlenih…Postoji li formula?

-Da i zove se rad. Bez toga nema uspeha. I mi smo kao Srbija prošli kroz jedan težak period koji se zove tranzicija. Tek kada su došli  nemački i francuski investitori smo šta su  rad,  disciplina, standardi i kako zapravo funkcioniše kapitalizam. Da bi čovek mogao nešto da očekuje od države, mora i sam privrediti. Bursa se brže razvija od drugih gradova i mislim da su za to najviše zaslužni  ljudi sa Balkana, a nas je 60 posto u ukupnom broju stanovništva. Šta smo uradili? Postavili ciljeve, obezbedili dobre uslove, nagradili najbolje i ni u jednom trenutku nismo potcenili znanje. U takvom ambijentu ne izostaju rezultati.

Uspešani ste,  ostvareni i veoma cenjeni u Turskoj. Koliko je u tuđini bilo teško to postići?

- Najteži je bio početak, posebno roditeljima. Tuđa zemlja, jezik, a devetoro dece koje treba nahraniti.Težak je to život bio, ali nas je  naučio da se borimo i radimo.  Posao se nije birao. Posle škole bih trčao na plantaže  a kad je  babo  otvorio prodavnicu bilo je malo lakše.   Od roditelja sam naučio da se obraz mora sačuvati, familija uvažavati a porodica uvek na prvom mestu. Imam tri ćerke i sina, obrazovani su, uspešni ljudi i najveće bogatstvo koje imam.

Sa mesta počasnog konzula šta bi poručili svojim zemljacima?

-Bujrum i dobrodošli!

Jasmina Beganović 

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

decembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

8633460
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
8537
5183
37689
13720
246867
8633460

Vaš IP: 18.212.120.195
2021-12-02 22:11